Можда ми затреба – то је најчешћи одговор људи који чувају ствари које им не требају.
Обично се мисли да је ова навика сакупљања непотребних ствари карактеристична за старије људе. Међутим, психолог и психотерапеут Маја Минић Оцокољић каже да постоји више разлога, па и више профила људи који су склони непотребном чувању ствари.
Потреба за гомилањем је јака код оних који нису довољно сигурни у себе и задовољни оним што су постигли. Стицањем покушавају да попуне ту празнину и добију потврду сопственог успеха и унутрашње вредности. Истраживања су показала и да су гомилању ствари склонији депресивнији људи и они са слабије развијеним међуљудским односима. Наравно, постоји и безазлено колекционарство, када особе једноставно уживају у предметима за које имају интересовање и то им је хоби – објашњава психолог.
Разлика између хобија и сакупљача?
Једно британско истраживање показало је да је основна разлика између колекционара и оних који гомилају ствари у томе што ови други то чине неселективно и импулсивно.
Колико је сакупљање непотребних ствари карактеристично за старије особе?
– Као што је случај са међуљудским односима, тако се и наш однос према стварима с временом продубљује. Ово је посебно значајно код старијих људи, који с љубављу чувају успомене на најважније моменте из живота. Ствари које су нам значајне постају наши верни сапутници, који су били са нама у добру и злу – објашњава Оцокољић.
Посебно стари који у домовима имају јаку потребу да се окруже успоменама, јер на тај начин чувају осећај континуитета свог живота, чувају своју причу. Старијима успомене помажу да заокруже своја искуства и да постигну мир и спокојство са свиме што су проживели, постигли и остварили.
Како да се људи ослободе таквих навика?
– Добро је имати у виду да нам на том путу не стоје само ствари, већ и емотивни терети и незавршени послови. Зато је то прилика да рашчистимо не само свој животни простор, већ и ментални неред који нам отежава да будемо срећни и продуктивни. Један од начина да се покренемо на рашчишћавање, које смо унедоглед одлагали, јесте да направимо план и да избацимо по једну ствар сваког или сваког другог дана. Тако нећемо бити превише под стресом и притиском који би могли да нас блокирају – саветује психолог.
Покрените велико спремање са три важна питања
Ако желимо да будемо сигурни у то, можемо поставити себи неколико питања: “Да ли ми ово заиста треба? Да ли волим ову ствар? Има ли икакав значај у мом животу и служи ли некој сврси? Још један добар приступ је да организујемо свој простор и ствари у складу са циљевима и оним што нам је истински важно. На пример, ако нам је циљ да почнемо да вежбамо, добро је да нам одећа и опрема за вежбање буду надохват руке.
Зашто гомиламо ствари у дому?
Маја Минић Оцокољић наглашава да је много разлога, осим наведених, зашто беспотребно гомиламо ствари у свом дому.
– Идеја је да сачувамо оно што нам треба или што нам се допада, али најчешће не буде како смо замислили. На пример, ако имамо ствари које смо купили, а никада их не користимо, можемо осећати неку врсту обавезе да их употребимо, јер тиме правдамо своју куповину као разумну и смислену. Дешава се да чувамо ствари које нам нису потребне јер смо их добили на поклон и сматрамо да би било незахвално и непристојно да их бацимо или поклонимо. Чувамо и корисне предмете, али којих већ имамо превише – истиче Оцокољић.
Психологе изненађујуће то што некада чувамо и предмете који су везани за непријатна или трауматична искуства, попут пропалог односа или неостварених циљева.
– Ово значи да нисмо још завршили психолошку прераду таквих догађаја и да је потребно да их ожалимо, опростимо или да окончамо како бисмо наставили даље. Није случајно што се људи одлучују на велика спремања и када су на животним прекретницама. Тада се и симболички растају са једним временом, да би ослобођени ступили у нешто ново – закључује психолог.
Извор: магазин Пензија